ВЛАСОТИНЦЕ – Народна библиотека „Десанка Максимовић“ објавила је на свом сајту васкршњу честитку Николе Живковића Газибаре, познатог уметника из овог града.
Прилог преносимо у целини.
Никола Живковић Газибара: Власотиначка црква
Наша се библиотека труди да, осим представљања локалних литерата, организовања књижевних сусретања и промовисања лепе писане и говорене речи, даје могућност да се покажу и онима који су успешни у другим областима уметности. Тако смо имали у плану да за време васкршњих празника организујемо ретроспективну изложбу акварела Николе Живковића Газибаре.
Али, околности јаче од наших намера спречиле су нас у тој жељи. Зато смо одлучили, када већ не можемо уживо, да онда макар виртуелно приуштимо то задовољство себи, својим члановима и свим поштоваоцима Николиног рада, љубитељима уметности уопште.
…
Никола Живковић Газибара је доајен власотиначког сликарства, можда не најстарији али свакако најискуснији. Иза себе има десетак самосталних и неколико десетина групних изложби. Учесник је многих ликовних колонија и колонија карикатуре, а у Власотинцу је и њихов организатор и промотер.
Овај наставник ликовне културе, у пензији, рођен је 5.12.1952. године у Власотинцу, а дипломирао на Вишој педагошкој школи 1977. године, у Београду. Предавао је ликовно васпитање у више основних школа на територији наше општине.
…
О његовом делу ликовни критичари су записали и ово: „Никола Живковић је виртоуз који једним потезом руке опише призор из природе, верно пренесе и оцрта реалистичку представу, а ипак остане у домену чисте ликовности. Он је сликар срца и разума на свом уметничком путу од вечитог трагања за суштином свега око нас до природе своје слике“ (Радмила Влатковић). „Следећи лични и уметнички сензибилетет Газибара је изабрао пејзаж као константу својих слика. Бојени односи ритмично распоређени по површини слике говоре о њему као о одличном цртачу и колористи. Подједнако је успешан и са мртвом природом“ (Саша Саничанин).
Мој пријатељ Никола Живковић Газибара. Својим умећем, нема сумње, допринео је афирмацији нашега краја, Власотинца. Желим да се још дуго, дуго дружимо.