Олга Нешић (98) поклонила је двестотине наслова из своје библиотеке Народној библиотеци „Десанка Максимовић“ у Власотинцу. Бака Олга је, иначе, ћерка инжењера Милана Нешића који је живео у Власотинцу до поласка на Технички факултет у Београду, а у свом граду пројектовао је кеј који носи његово име.
Власотинце је волео и свакога лета радо се враћа и време распуста проводи код сестара Мирјане и Емилије. Они који га се сећају из тог периода кажу да је био страстан риболовац и посебно је волео да лови ракове у Власини.
После поплаве која је Власотинце погодила 1948. године родила идеја да се планинска бујица Власине каналише и умири како не би плавила плодна поља у равничарском делу. Тако, почетком шесте деценије 20. века Милан Нешић пројектује кеј, који је завршен 1954. године.
У знак сећања на Милана Нешића, пре осам година, на улазу у кеј постављена је његова биста. Прошле године, после урушавања постамента, споменик је обновљен и биста са погледом на реку Власину, на 50. годишњицу од Нешићеве смрти, враћена на своје место.
– Олга Нешић је одлучила да бронзану бисту свога оца, рад академика вајара Илије Колаковића, поклони Власотинцу и из те љубави, коју је њен отац пренео на њу, она никада није прекидала везе са Власотинцем. Поклон нашој библиотеци је још један од начина да одужи крају које је њен отац толико волео”, каже Срба Такић, директор власотиначке Народне библиотеке.
Антрфиле
Најтрагичнији дан
Најтрагичнији дан у историји Народне библиотеке је 1. април 2008. године када је избио пожар у коме је неповратно нестао богат књижни фонд од око 20.000 књига. У сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша, 1979. отпочела је обнова, а радови су завршени 1985. године и ова зграда, која јепод заштитом државе, постала је средиште културног живота града на обалама реке Власине.