Војка Безаревић(70) је била прва жена инструктор вожње у Србији. За четрдесет година саобраћајно-педагошког рада успешно је обучила на хиљаде кандидата.
Необично је да се у домену ,,мушких“ занимања појави жена и буде тако успешна дуги низ година. У малој средини као што је био Обреновац концем 80-тих година прошлог века, кад је вожња у питању, за жену је најчешће било резервисано место сувозача. Војка је прва успела да разбије табу и задобије поверење, у почетку неповерљивих будућих возача.
Посао инструктора вожње је изузетно одговоран и захтеван – напомиње Војка Безаревић и држећи се пароле “Није знање знати, већ је знање дати“, у обуци је тежила да сваки кандидат буду теоријски добро потковани пре него што изађу на улицу. – Раније се могло радити са сопственим колима, без дуплих команди и то је носило извесан ризик. Сада је много лакше, знатно су модернија возила, постоје бројна помагала која стоје кандидатима на располагању – каже искусна инструкторка, која за четири деценије рада никада није имала удес.
Са супругом Душаном почели су као инструктори 1977. у Новој Вароши и Прибоју да би се две године касније преселили у Обреновц и нашли запослење у ауто школи ,,Црвени сигнал“. Пре 27 година отворили су прву приватну школу за будуће возаче и за то време израсли у једну од најопремљенијих, где кандидати могу да се обуче за све четири категорије. Мало ауто школа у Србији може да пружи комплетну услугу, почев од модерних кабинета, стручне литературе, полигона и довољног броја функционалних возила. Добарт глас се далеко чује па тако имају кандидате из других градова.
Војка Безаревић је специфична по томе што поседује све категорије за инструктора, укључујући вожњу аутобусом и камионом. Пуних 28 година је била стални члан испитних комисија све до 2013, од када је потребно поседовати лиценцу.
Уходан породични посао успешно је наследио син Бранко. – Рано сам приметила да Банета интересују аутомобили и са 12 година у дворишту је знао да под конац препаркира ,,југиће“ – каже поносна мајка. Са супругом је раније успешно учествовала у акцијама ,,Друг на друму“ АМСС, и за високе пласмане на релијима освојили бројна признања. Носилац је општинског признања за оспособљеност великог броја суграђана за безбедно учешће у саобраћају.
Мада је закорачила у осму деценију живота ова ,,жена змај“, како је многи доживљавају, изузетно је витална и активна и не помишља на пензију. Посао је, вели, подмлађује и испуњава радошћу а своје запослене доживљава као једну велику и сложну породицу. Син Бранко је увелико овладао тајнама инструкторског посла и већ поседује три лиценце за предавача, инструктора и испитивача.
За разлику од мојих родитеља, мени је било знатно лакше да проникнем у тајне посла и рано стекнем неопходне лиценце – каже Бранко, велики заљубљеник у фудбал, иначе власник клуба малог фудбала ,,Палеж“ и председник Фудбалског савеза Обреновац.
